Пастир

534

„свако село са свогим адетом, а тако исто и народ треба да сваки сво1 посао и потребу гледа. Франдуска можда ге доживила сво 1 век, па зато и поговара да гони попове; а можда се то слаже и са њеном политиком и с погледом на попове Ј но било коГе му драго ми не треба да гледамо на Франдуску, већ сами на себе и своге потребс, па ако нам потреба и интереси наши налажу, да 1еднако попове у пониженом стању гледамо, они нека остану и даље у том стању па века и изумру а ако нам интереси заповедаГу, да одамо већу важност ово1 главноГ чињеници религиозног живота, онда треба да их из садањег стања изведемо, допустивши предложени предлог. А што ће чиновниди зависити од свештеника у случаГу када би се предложени предлог увео, то нигата нше чудно; Гер ге то природно да сваки човек Гедан од другог зависи , у колико то круг занимања њиова захтева. Наши су лекари маом људи друге вероисповеди иа уживагу толико поверење, да упливишу над нама. Они сведоче о повреди Нела, о убиствама и т. д. од чега известним лицима долази смрт ил живот. Ми на основу поверења коге они уживаГу, преда!емо у болести њима у шаке, у ком случагу они располажу не само са нашим тГелом но и животом. Па шта да кажемо на то? Дали Ге паметнше недати им то поверење, но уступити га бабама влашким и циганкама? гргех би био не дати човеку оно што у круг рада његовог заседа, и што обгати интерес иште, гр1ех би био одузети од лекара право лечења и не дати му да о разним догађаима кош његово искуство потребугу сведочи, а допустити да то право уживагу људи кош су зато сасвим ненадлежни, и кои ни пошма о томе немаћу; а тако исто гргех 1 е недати пастиру да он своге стадо каже какво 1 е коге; лицемГерство 1 е сажаљевати што вера и побожност у народу опада, а људе кош су позвани да и гедно и друго у народу утврђугу остављати у таком положењу, у ком не само постићи, но ништа за постижење сво1е цГели ни покушати немогу.