Пастир

522

слободе и свега свога имања, а на праву веру непохулити: то заиста значи бити поборником вере. А све ово издржао 1е на себи и претрпио наш велики угодник божиш. Желимо ли да у њему видимо поред борца за веру Гош и пример великог наставнака, кош уме не само остати иостохан у СВ 0101 вери , већ у исто време наста!авати и радити, да се та вера шири по свету и да се уклања испред ње све оно, што спречава благодетна начела њена? То ћемо опет у наГлепшим боГама видети код нашега св. НиколаГа, 1ер кад наста под великим царем Константином време слободниГег дисања по цркву Христову, то ко боље, и ко више, ако не св. Николај, настагава и ради, да се руше незнабожачка веровања, да пада1у празноверице, кипови, идоли, а да се на место њих уздижу божи храмови и блиста крст Христов на њима а пали Гасна и топла свећа хришћанска на местима, где се донде спаљиваху незнабожачке жертве и проливаше крв животињска па и људска? Желимо ли даље да у њему нађемо поред борца за веру, поред редког и врлог наставника, Гош и пример столна и утверждениге церкве, кош не само проноси и шири православну веру по свету, већ кош у исто време зорким оком мотри, да се та вера и од других у онаквом духу разноси и шири, како су ге разносили и ширили сами апостоли, како су Ге тумачили и нама предали првевству1уће цркве велики мужеви? То ћемо и ово наћи код нашега великога светитеља. Случац кош се десиш између њега и дрског 1 еретика Арша на првом вселенском сабору Гаван Ге доказ, како Ге наш светитељ и у овом смислу био и остао непоколебљив. Тер речи његове обраћене на Арта „нигз доста рећи само а Га веруГем у Исуса Христа, већ ваља веровати онако , како ирави смисао и дух те вере захтева“ 1асно говоре у похвалу светитељеву. Хоћемо ли напослетку да у њему нађемо мужа кош би био не само наставник вере, потпора и стуб цркве, већ