Пастир

524

Да, бл. хр. заклнњамо се.. заклањамо, и 1ошт врло чеето под ништавним изговорима, под мнимим немогућностима. А међутим нема и неможе бати ни Гедне дужности хришћанске коГа би била тако ласна, тако удешена за извршавања, као дужност милосрђа на спрам ближњих наших. Она незахтева од нас онаквих услова, онакве борбе са самима собом, као што то захтева већина других врлина хришћанских. Сама прарода наша и нехотично вуче нас и учи к милоерђу. Кад ми гледамо на невоље наших ближњих, на њихове патње и страдања, — ми неможемо а да не осетимо сачувствиГа ирема њима. А ово Гедано довољно 1е да нас нокрене на помоћ н потпору по могућноети и према стању нашем. Треба само сљедовати за гласом наше природе и недавати га у себи — па бити милосрдним. Осем тога видови милосрђа тако су многоразлинни, да готово нема међу нама ии Гедног, кош неби био у стању извршити их ма у 1едном или другом виду. Ако висмо у стању да наранимо гладног, да напошмо жедног, да оденемо нагог: зато 1 е, може бити, Бог обдарио нае умом, науком, знањем, иекуством : поделимо се с ближњима нашима, нашим умом, нашим знањем, нашим искуетвом а и ово су дела милосрћа. Ако иисмо у стању да примнмо у сво! дом и однегугемо сиромашка заменив оца ила благодетеља, да пружимо помоћ путнику, да проведемо неколако дана код постеље саморана болеснива, — зато смо може бити у стању да утешимо кога у жалости, да узбудимо у бедноме веру у промисао, да распалимо у њему свети огањ наде на бољу и лепшу будућност; да отворимо очи ума неукоме, да уздржимо другога од греха, да опростико бдижњима увреде. А све су ово видови милосрђа и сви овн, ако нису могући за све, то бар поГедини из њих за свакога. Но зато, бл. хр. уколико Ге коха врлика хришћанска лакша и удобниГа за вршење, утолико смо ми одговорниш и пред Богом и иред људима, ако 1е невршимо. Хер ако ће