Пастир

529

високе за раст човечиш а широке толико, да се с муком могу мимоићи поребарке два средња човека, а дебела никако. Никаква задага, никакве ладноће или дисања неможе човек овде приметити, но напротив неки тихи ветрићи ношаху мирисне честице атома. Сваки 1е са особитом побожношћу и тихости ступао у ова св. места. Свакоме се на лицу могла спазити чиста промена, кога се чудноватом при жућкасто-бледо! светлости воштаних свећа чињаше. Дувари тако су направљши ових пећина и гладки за1едно са сводовима њиовим, да човек мисли, да то шпе рука човечта из земље, но природа по заповести божшГ из гедноставне тврде стене свогим рукама направила и протесала. Поди су патосани негде гвожђем а негде масном смолом, да се земља неби крунила. Улазећи 1 а у 23. пећине моге отаџбине, међу кошма ћу две далеко чувене напомзнути , о коима причагу да више од 12 часова иду, и то о РашкоГ пећиии, где су били двори Аџи-Продана са градићем више Ивањице, и у пећину под брдом званим Градина, где Ге био Гедан град неког нашег властелина, ни Гедне не само подобне но ни наличне невидех. Тамо сам се борио са страхом праведним, кои ми 1е сваког минута могао дати и нанети опасности и убитак живота, а нарочно да ме плашљиви и сугеверни духови неоставе а луч изневери, док сам овде Га, место растења косе, осећао тиху благу милину рапжих мириса и прохлада. Овде се у души мого 1 пробуђавала нека неопнсана радост, тиха нестрпељивост, изливагућа као и тамо у мору љубопитства, док 1 е ова последња, не у тихости, смирености и неког детињог невиности, но у страху и нади пливала са разсуђењем задозољава1ућим или на ову радозналост хиљадама душа утехом неком и чудноватом подземном хуком и одгеком, хтевшн ваљда напоменути тишину и блаженство оног света и казати, да се шш више ступа и са већим страхом и благоговГешошћу, да се неби избрана Богом и спасом св. тела узнемиравала. Ха сам тихо ступао за моим вођом