Пастир

542

ова посвећена Ге првом игуману лаврском Варламу. Њен живостас Ге тако лепо висок као и прве, и допире до свода ових пећина. Пред живостасом лежаху два ћивота са св. моштима, од коих у 1едном беху мошти св. Варлама, првог игумана ком Ге као што рекох, и црква посвећена, и у другом мошти св. инока ТеФрема бив. љубимог шкопца вел. кнеза Изеслава Оба су ова светитеља много пострадали, а нарочито последњи, кога Ге због претеране љубави његов господар вел. киез гонио, хтевши га повратити натраг к себи. Они су оба нашли овде душев. спасења и бивши Гедан игуменом св. Дмитра (Варлам) а други на катедри у Паризу опет су се овде вратили, састали и телно умрли. Идући даље од ћелте преподобног Антонта први ћивот пада у очи кнегиње Тулте Ољшинске са светим моштима. Она 1е у новте време нађена у цркви лаврског и овде положена на месту бившем првог митрополита кшевског св. Михаила, кои Ге однешен у Лавру, а на његово место ова вел. кнегиња Ољшиска положена. Даље идући, долазе два мученика Василте и Теодосте, кои су тако душевно живили, да су њихове гробнице заГедно увек биле сливене у Гедну. а тела само раздвоГена. Они су се не престано молили Спасу, да загедно умру, кои их 1е и чуо, те умревши заГедно у Гедан су и ћивот њиове св. мошти сарањене. Син Светопуков, кнез Метислав гонио 1е ова два монаха, да му одкрту благо Вар1ага негде у пећинама овим затрпано, но кад ово нису хтели учинити, удари сам свогом руком и собственим копљем Василша, кога ге и друга му у тамницу пратио и тамо оба умрли велико - мученичком смрћу. Овде лежи надзиратељ писаоца патерика лаврских, преподобни Поликарп I. и свештено-архимандрит лаврски. Њега Ге врло волео вел. кнез Растислав Метисављевић и његове мудре савете и беседе слушао. Ми идући непрестано даље и дубље, спуштали смо се у ове пећине. Ниже овог лежи целебник (кои све и лечи и вида) ДамГан, кои Ге пострижен преподобним Теодостем, ова! Ге молио Бога непрестано, да га никад