Пастир

564

Да би прввославна црква и православиге имало већег аукторитета, строго се 1е налагало, да се сваки хришћанин« повинуГе свом архиГереху, или духовном оцу; они, кош су наруитавали ову заповест, морали су одцрквепроситиопроштат Онат кош ните хтео поступати по овот наредби, одлучаван Ге од цркве; но пре одлучења, архтперет таковог одпадника морао 1е три пут саветовати, па ако и то не помогне, одлучити га од цркке, али га не проклињати. У Душановом законику имаде два правила, кота су управљена против незнабожачких обичата. У првом назначава се казна за чарање „по закону светих отаца.“ Но ова казн само 1 е онда извршивана, кад се те добро доказивала истинитост кривца. Друго правило управљено 1е против незнабожачког обичаГа: копати мртва тела из гробова и спаљивати их.*) Ово спаливање мртваца, напомиње нам празноверицу о вампирима, коГа 1е остала и до данас по неким крагевима СрбиГе. Б., о правама црквених лица. По закону Душановом, превилегирана лица раздељугу се на две класе: на лица духовног, и лица грађанског реда. Ове две класе, опет се подраздељу1у на виши и нижи ред људи. Коге припадао вишог , ко ли нижоГ класи, о томе се 1 асно не говори у законику. Но судећи по уводу Душановог законика може се видети, да су у вишу класу спадали патршарси, митрополити и епископи, — а може бити и игумани и екзарси, гер им Ге дато било велико право. Нижо! класи духовног реда, припадало Ге свештенство нижег реда, ко!е ниГе имало високо црвкенско звање. У опште говорећи, види се, да је духовенство у Србиш — у то време користило се великим поштовањеи — боље, но икакав други сталеж. Тако. ми видимо, да духовна лица примају учешће

*) Истор. МациГев. Раића т. IV. стр. 243.