Пастир

565

у евима скоро важним питањима ко1а се дрзсаве тичу,осем тога, нису шгаћали данка. Напротив, чиновници светског реда, морали су плаћатн данак, вогевати , и нису се смели мешати у црквене послове. Да би боље могли определити, у каквом ге поштовању било евештенотво, да приведемо гедно правило из Душановог законика, коГе гласи овако : „Ако ко год удари светског чиновника , да нлати штраф 1000 перлера; а ако ви ко год усудио се оваково што учииити Архшерту , или другом духовном лицу , он 1е морао своим животом за ову увреду нлатитиА Осем тога, Патртар, Митрополит и Епископи, разполагали су са црквеним земљама, селима и људима, и шта више, имали су судску власт у свошм рукама. Патри1аров двор, имао Ге Геднака права с царским, тако н. пр. ако би какав роб неправедно био гоњен, и обраћао се с молбом цркви, то, овде Ге находио себи заштиту. При избору Митрополита или Епископа, свзгда се Ге гледало, да избор падне на достошо лице, и строго 1 е забрањивано при овим изборима — узимати мито. У случаГу, кад би избор пао на недостошо лице, оно 1е лишавано тог високог звања; исто 1 улози подвргавани су и они кош су то лице изабрали. Игумане избирало 1е братсво манастира и старатељи цркве. Избрани игуман, ниГе имао право сво1евољно оставити манастир , и мого 1 е бити збачен с тог достоганства — само онда, кад учини какав велики преступ. Бело свештенство (попови) добтало ге издржање од свошх парохтана, и имало 1е црквену земљу на обрађивање у свогу корист. В. 0 црквеном имању. Црквеним имањем, називало се ге све, што Ге црква доносила ма какве доходке. Ови доходи биди су: земља, когу ге поклонио цркви владаоц, приватни људи, општине, па и сама држава; за тим, тако названи „бир“ извесна мера жита,