Пастир

559

Па можемо ли се шш чудити, кад се из тога града у „сврабу“ светиња србска назире? Можемо ди и очекивати шш да се отуда србека светиња као што 1е наше слово и његов дух (кирилица) достошо оцГењуГе и уважава? Заиста неможемо!! Но пртеђимо нигемтем муком и на даље то жалостно позорГе, а невољно! сиротињи несретне крви наше поклонимо братинску помоћ; те нека се сГете, кано их заведе преварљив сГаГ и лажљиве понуде ...! Кукавним пак готованима одвратимо озбиљски: подле душе па тко сте и гђе сте, а има вас на све стране ваши ли су Гош „прости и атњави“ србски обичаш! УГели сте ви Србина за срце доста да себе кукавно извеличате... али Србин види ране своГе, готоване сажаљева и презире, а весео очекуГе свог божић стари, да жицу преде и, наздравља своме гроздном винограду! Амин. у гор. Карловцу говорио Иапојло Грбић, ђакож. Каноничка правнла нз Душанова законнка. Сви српски владари из дома Немањића особиту су пажњу обраћали на веру православну и свештенство српско. Ово су чинили гедно из поштовања према вери а друго по свохим политичним рачунима, знахући да 1е њихова влас и опстанак скопчан бивао с опстанком вере и авторитетом свештенства. Радећи у том правцу владаоци старе српске државе, сваки од њих чисто се утркивао кош ће што више цркви и свештенству учинити, и будућнос му ухемчити. Стеван Душан има у томе особите заслуге. Поред свега онога што Ге чинио црквама и свештенству особиту пажњу заслужуху његова каноничка правила кошма се он постарао заштитити веру православну и ухемчити права