Паљба батеријом / Кукурузи већ се беру / La France

ДЕ

Х ) i

ag a ONE PRETI

су за мене били запели, слабо сам, Бога ми, ·

"проучавао све оне остале. Али, још чешће сам им ишао за тако безначајне и познате. ситнице, што су их знали и, најглупљи писарчићи, да се „Швабе“ чуду нису могле начудити. А особито сам им радо ишао, кад је Антанта напредовала на коме било фронту, кад је нешто њихово било „гефољн“ и кад им се је срце цијепало, предосјећајући зло...

Па кад се је „Швабо“ као елеменат захуктао са Цера и стрмоглавце сручио у Дрину, "одем државном одвјетнику са једним. , списом“, да га замолим за један „правни савјет“. Ријешење је било сасвим обично и стереотипно, само што је „спис“ био стар и дебео.

Пренемажући се да би ми позавидила и каква жена, рекох му скоро кроз плач:

„Господине одвјетниче, ја ћу овде полудити! Како ја могу, молим Вас, знати све! Сваки спис тражи друго ријешење, а то се не учи ни у гимназији, ни на универзитету. А ја сам једва те школе свршио! Код свију колега сам био већ сто пута, па више немам образа да идем!“ :

„О чему се ту, г. колега, радиг“, запита ме благо.