Паљба батеријом / Кукурузи већ се беру / La France

234

Почех му, бајаги, да причам садржај спи—

са, али тако с брда с дола и без везе, да бих и самог Мефиста преварио. Добри човјек избечио очи у мене, па не може баш никако да схвати о чему се ради. А можда је замишљао и Војводу Степу, . како стоји на врх Цера, на огромну коњу,

исукане сабље, страшнији и већи него Фи-

липовићев Срђа Злопоглеђа...

„Ја Вас, човјече ништа не разумијем! Шта Ви то причатег Дајте овамо тај спис!“

Пружим му „спис“, па као човјек уморан, ·

очајно. хукнем и, без питања, срозам се у – фотељу. „Па, човјече, ово је сасвим лако ријешити!, вели државни одвјетник. кан

Онда ми почне објашњавати ствар да не може бити једноставније и разумљивије. ја тледим у њега празним, тупим погледом и правим се да ништа не разумијем, апсолутно ништа. У пола објашњења прекинем га, молећим гласом:

„Ја то, господине савјетниче, не разумијем! Молим Вас, да Ви то мени издиктирате.“

И човјек „диктира.“ Намјестим се тако да Он види шта пишем, па сваки час, без потребе,

=