Паљба батеријом / Кукурузи већ се беру / La France

O TŠ

а тапсе,

— Успомени + Војводе Мишића. —

Наш професор Српскога језика и лите- =

ратуре био је баш добар човјек. Волио је и свој предмет и своје ђаке. Његов час био

је за нас право уживање. Особито, кад нам ·

је исправљао слободне задатке. Волио је и

да нам поставља тешка, али лијепа питања. Једнога дана, чини ми се у шестом

разреду, рече нам:

| · „Другога часа донијећете Ми домаћи

задатак о најљепшој ријечи у нашем језику.

Сваки, лијепо, нека изабере ријеч за коју.

држи да је најљепша, па нека напише шта о њој осјећа“.

Колико смо ли се, и ја и моји другови, мучили да нађемо ту ријеч!

Нисмо имали много времена ла је тра-

жимо, јер смо одмах, сутрадан по подне, мо- —

рали да донесемо задатке. Иначе би се MH већ спремили!

5 4 =