Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

М Т. МАРЕТИЋ

што је мој превод с оригинала, а Поповић је превео с другога неког превода. Сад се разуме, зашто сам мало пре рекао, да су до сад на нашем језику изишла на свет само два превода са санскртског ори“ гинала. Откле је управо Сима Поповић преводио, то ја за сад не могу рећи, јер ми осим Рикертова превода (Ма! ипа Патајапн, ете па зеће Сезсћасћте, Т. изд, 1828, УМ]. изд. 1889) није при руци никакав превод, који је изишао на свет пре год. 1865., а из Рикертова превода Поповићев превод јамачно није потекао, јер су разлике међу једним и другим пре“ велике. Никако се не може рећи, да је Сима преводио с оригинала. Што је његов превод веома сло“ бодан, то још није доказ, да није с оригинала, него ја томе налазим доказ у другом нечему. Нека староиндијска нмена, што се налазе у оригиналу песме о краљу Налу, пише Сима тако, да се јасно види, да он санскрта никад није учио; тако на пр. пише он Фим (место Бхим), пише Виларф (место Видардбха). Ајоц и Ајоцја (место Ајодхја), Козала (место Косала), Винција (место Виндхај, гора, а Поповић каже, да је град!), Адантја (место Авантија), Сабау (место Субахуј), Ритупарна (место Ртупарно). Тко је изучио само почетке староиндијске граматике, он добро зна, да санскрт нема гласова ф, ц, 3, дакле да не може ни у преводу бити Фим, Вадарф, Ајоц (Ајоцја), Козала, Винција, — да је право санскртски Ртупарно, а не Ритупарна,

Поред свега тога, што Симин превод није с оригинала и што је веома слободан, а има у њему и прескочених места, опет се по правди мора рећи, да је читак, гладак и поетичан. Употребио је осмерце, сваки с одмором у средини, а узима и сликове у парним стиховима, тако да слик имају стихови лруги и четврти, шести и осми и т, д. а непарни су стихови без слика.

П.

И најбољи и највернији превод песничкога дела у стиховима даје свагда само приближну слику ори-