Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

1 Ј = __т. МАРЕТИЋ

роиндијска књижевна оригиналност потпуно одговара културној оригиналности староиндијског народа. Штогод је тај народ у књижевности и у култури у вековима пре времена македонског освајача Алек«сандра Великога створио, све је потпуно оригинално, све је плод његова духа, — једини изузетак чини писмо, које су Индијанци (ваљада у УЛ. или УП. веку-пре Хр. примили од некога семитског народа (не може се рећи, од којега управо), али су га тако преиначили и потребама свога језика приљубили, да између њега и семитског писма није остало никакве сличности, и поради тога су неки индолози држали, да су и своје писмо Индијанци сами измислили и сложили.) И старогрчка је књижевност сасвим оригинална, али у почецима своје културе примили су Грци којешта од Феничана (од ових на пр писмо) и Мисираца. Тек у другој половини [У, века пре Христа, кад је Александар Велики пренео грчку културу у Азију све до граница Индије, почињу се опажати неки утицаји грчке културе на Индијанце Највише се тих утицаја види у астрономији, нешто мање у медицини, а од уметности у кипарству. Неки су научњаци држали, да се индијска драма развила под утицајем грчке, али њихово доказивање није могло и не може поколебати већине индолота, који држе, да се индијска драма сасвим самостално развила. Кад сам већ споменуо индијску драму. рећићу, да ниједна од сачуваних драма није трагедија, него су све саме комедије или глуме (што Немци кажу

%) Стари су Индијанци своје писмо звали „девавагари“, ово иде с лава на десно (дакле онако као латиница и бирилиц ) Од њега су постала писма, којима се данас служе но воивдијс-и народи, а и неки неиндоевропски народи, који су културу вгједно с вером (т.ј. с будхизмом) примпли из Индије. О и делови данашњих индијских народа, који су примили ислам, служе се што персијским, што арапским пи-мом. Пре него су Индијанци почели писати, сва се њ хова литератург, кола је до тога времена већ била врло обилна, зувала усменим предањем, а то грајаше преко 1000 годин“! Нема другога примера у светској историји, да би се велика литература развијала и чувала тако дуго без помоћи писма.