Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

ПОГОВОР 123

Кад стари Индијанци нису имали смисла за историографију, не треба се чудити, што у њиховој књижевности налазимо врло мало литерарно-историчких бележака о староиндијским писцима и делима, и то је узрок, зашто се многим писцима и многим делима не може ни век одредити, у који их треба метнути, већ се морамо задовољити нагађањима, која могу бити врло далеко од истине. Да наведем само два примера: за песника Калидаса (који је навелен у ЈУ. глави) у наше се време понајвише мисли, да је живео у првој половини шестога века после Христа, а у пређашње време било је индолога, који су Калидаса стављали у први век пре Хр,, а некиу Х!, век после Хр,! За славнога граматика Панинија речено је на крају У, главе да је живео „по свој прилици“ у ЈУ. веку пре Христа, али нитко нам не јамчи, да није живео који век пре или после четвртога. Кад јеу хронологији староиндијских писаца и дела толика несигурност, онда лако разумемо изреку знатнога једног индолога, који каже: што се мање у тој хронологији тврди, то је боље!

Х.

Кад је говор о културној важности индијскога народа, не може се прећутати оно, што су они створили и учинили на верском пољу, И други су индоевропски народи некад имали сваки своју особиту веру, али те су вере пред много векова ишчезле, јер су они народи примили хришћанство, а неки су примили ислам“), Само један иидоевропски народ, а то је индијски, створио је и развио две вере, које су се до данас одржале, и то у тако големом броју верника, да обе припадају међу најраширеније вере на свету, Те су две вере: брахманска (или брахманизам), у којој се броји још у наше време око 150 милијона припадника, — друго је Будхова вера (или

#) Овамо треба бројити и старвиранску или Зороастрову (Заратустрову) веру; она се додуше сачувала до данашњега

дана, али у тако малом броју верника (једва 100.000), да се и за њу може рећи готово, као да је више нема.