Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

196 Т. МАРЕТИЋ

колом, а у песми под бр. 45. два гаврана долазе царици Милици и јављају јој црне гласове о боју косовском; честоу нашим народним песмама говоре коњи, на пр. у Вуковој реченој књизи под бр. 25. коњ Јабучило говори с војводом Момчилом и т. д. И у великоруским народним епским песмама доста често говоре коњи и гаврани, а један пример, да коњ говори, налази се и у Хомеровој Илијади; види о свему томе у мојој књизи Маза пагодпа ершка, стр. 64—67.

П.

31. „избор мужа“; да девојка сама бира мужа између сакупљених просаца, то је у Индији био прастари обичај, која се сачувао у војничкој (племићкој) касти; што се деклеу песми о таквоме избору казује, то није песвичка измишљотина,

33. „земаљски чуваоци“, т.ј. краљи, владари, кнезови и њихови синови.

51. „у свет Индров“, тј. у рај, у небо.

52. „племенита два певача“, то су као неки нижи богови, којима је посао од времена до времена путовати по земљи и гледати, шта се по њој ради, па се онда враћати у небо к Индру и казивати му, шта су видели.

54. Покора, каошто је чине пустиници у пустињама, дело је по верском схваћању старих Индијанаца превелике важности; њоме се покорник, зко је тера до највеће мере, може претворити у неко божанско биће, које може и велика чудеса чинити.

60. По наивном схваћању народне епске поезије богови се разговарају као људи; кад се састану, питају се: како јег како здрављег М то је наивност, што Индар, као врховни бог, сам по себи не зна, шта се ради на земљи, него треба да му то јављају његови гласници, „племенита два певача“.

65. тј. бог Индар.

71. „кшатрији“, т.ј. чланови војничке (племићке) касте, а о кастама види белешку ХП., 176.

76. Индар се чуди, вашто к њему у небо не долазе (на разговор и забаву) кшатрији; он је приправан у свако време лепо их дочекати и делити с њима небо. Отуд се види, како високо у мишљењу песника стоје кшатрији.

95. Мисле се богови Агниј, Јам и Варун, како се изреком каже у Ш, пев., ст. 22.

107. У стиховима 40—44. каже се, како су други краљеви дошли на Дамајантин избор са силном и сјајном пратњом, а Нал, који је иза онога, што му је лабуд јавио (види на крају !. пев.), био сигуран, да ће Дамајанта њега изабрати, долази сам, без пратње; не мора се мислити, да је пешке дошао.