Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

ХМ Е Т. МАРЕТИЋ

Да је епјатђетшеп! у народној нашој метрици погрешка, то сам ја већ одавно доказао у својој радњи „Метрика наших народних песама“ (штампаној у „Раду југославенске академије," књ. 168), 3. 38.39. Зато сам га се ја у овоме своме послу чувао, колико сам више могао, али поред свега настојања остало је неколико стихова с епјашђетеп!-ом. Није "то учињено од обести или непомње, него у прекој нужди,

Погрешка је у народној нашој метрици и то, кад се у истом стиху поред метричкога одмора налази и природни, т. ј. одмор, који се у писму на значује каквом интерпукцијом, на пр.

видиш, да сам човек сиромашан. знаш ли, што си јучер учинног

. једна носи жита, друга меда.

где нађосмо дворе, псхарасмо,

њимг

И те сам се погрешке ја у овом послу чувао, колико ми беше могуће, али каткад нужда беше јача од добре воље.

Све сам ово ја споменуо зато, да читатељи виде, како ја и сам увиђам, да овај мој превод са стране метрике није савршен ни онолико дотеран, колико би био, да је изишао из пера вештијега од мене стихотворца.

Како се дакле види, ја сам се у грађи својих стихова угледао на народну нашу метрику, па тако је и ово, што ћу сад рећи. Читаву сам ову књигу написао источним говором зато, што ће она као издање Српске Књижевне Задруге више долазити у руке људима источнога говора него јужнога, — али где ми је у стиху био потребан један слог, тамо сам ову или ону реч узео у јужном обличју, па пр. [, 38: „у свијету“ место „у свету.“ Тко је само мало народних песама читао, он зна, да се овако мешање јужнога говора с источним (а и са западним) поради потребе стиха често у њима налази. Не видим разлога, зашто се том слободом не би служили и уметни наши стихотворци, где им затреба,