Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

“

ПРЕДГОВОР — Е ХХШ

упрљаној, чупавој и половином хаљине обученој, али краљева мати зове је к себи и пита је, тко је: (177—214). Дамајанта прича краљевој матери своју несрећу, али јој не казује ни име своје ни име свога мужа, јер жели остати непозната, па се најми у ње за собарицу; краљева мати препоручи својој кћери Сунанди непознату собарицу, да јој буде пријатељица и другарица (215—300).

Х1М, певање. Нал лутајући по шуми намери се на змијскога краља Каркотака, који гори у пламену ; Каркотак моли Нала, да га извади из ватре, а он ће га за то сретна учинити (1—32). Нал избави Каркотака, а овај онда улије у њ свој отров, не да отрује Нала, него да тај отров злога духа Калија, који је у Налу, жеже дотле, док не изиђе из Нала; уједно Каркотак промени Налу обличје и рече му, нека се одселе зове Вахук и нека се најми за коњушника краљу Ртупарну, тај да ће га научити коцкању, те ће моћи Џушкара надиграти и све натраг добити, што је изгубио; даде му и некаку хаљину, коју кад Нал обуче, вратиће му се његово право обличје (33—104),

ХМ. певање. Нал ступа као коњушник Вахук у службу краља Ртупарна (1—28). Он без престанка мисли на Дамајанту и свако вече певуши песмицу жалећи за њом; друг његов Ђивал пита га, о ком он то пева, а Нал одговара увијено не казујући ни свога ни Демајантина имена (29—78),

ХМТ. певање. Краљ Бхим шаље брахмане у свет, да траже Нала и Дамајанту, обећавајући богате дарове ономе, тко их нађе или бар за њих дозна (1—24). Само једноме брахману, Судеву, пође за руком, да на двору краља Субахуја препозна Дамајанту (25—106). Судев приступи к Дамајанти те јој рече добре гласове о њеним родитељима ио деци, а она се онда расплаче (107—131), Сунанда видевши то каже матери, а мати позове к себи Су дева и моли га, да јој каже све, што зна о њеној собарици (132—158).

ХУП. певање. Судев казује, како је Дамајанту