Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

20

Т. МАРЕТИЋ

Будала би самог себе 45

Сам проклео и убио;

Тако врсног Нала проклет

Тко би хтео, о Калију,

У пако би страшни пао,

У бездану вељу бару." 50 Калију, Двапару бози

То рекав оду на небо;

А кад бози отидоше,

Двапару Калиј ирозбори:

„Не могу гњевог уставит, 55

Уз Нала бићу, Двапаре,

Бацићу га из краљевства;

С Бхимовом се кћери не ће

Веселит, а ти у коцке

Уђи и мени помажи,“ 60

СЕДМО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Пошто тако са Двапаром Калиј се договорио, Онда он запути тамо, Где живљаше Нишађанин, Дуго Калиј у Нишадској 5 Борављаше згоду иштућ, Тек године дванаесте Нађе згоду супрот Налу. Један пут се Нал оскврни: Сркне воде, помоли се, 10 Али ногу није опро, Тада Калиј у њ униђе, И у њега пошто уђе, Онда оде он к Пушкару“ И Пушкару дошав рече: 15 „Иди, с Налом сад се коцкај, С помоћу ћеш мојом Нала У коцкању предобити,