Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

21

А кад Нала предобијеш, Нишадску му узми земљу .

Рекав Калиј то Пушкару Оде Пушкар краљу Налу, Двапар биком мед кравама Пушкару се тад примаче, Пушкар брат, душмана крвник, Приступив Налу јуначком „Коцкајмо се биком!" рече, Исто рече много пута. Не одоле позивању Томе краљ Нал поносити, Он пред својом Видарпкињом „Сад је време игри“, мисли Коцкат се у злато, новац, У кола с коњма, у рухо“. Нал обузет бив Калијем Надигран је свеђ бивао.

Победитеља коцкањем“ Занесеног тако нитко Није измед пријатеља (ООдвратит мого од игре. Тад грађани с већницима Долазише, мој Бхараше, Да болесна краља виде“ И да како одврате га. Коњушник тада приступи К Дамајанти и њој рече; „Код врата ено, краљице, Грађани стоје удворни, Репи дер Нишађанину: „Народ стоји свога краља, Дужности, користи зналца, Несрећу не подносећи“, КБи Бхимова тада краљу Скршена јадом прозбори_ (Сузе глас јој пригушују, Тука јој душу убија);

од врата, краљу, грађани Стоје жељни, да те виде,

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

25

30

55

40

45

50

55