Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

24

Т. МАРЕТИЋ

Тако свеђ се у Наловим

Види да су супротивне. 60

Пријатеља и рођака

(Он не слуша, како треба,

Па ни моја беседа му

Махниту није пријатна.

Није, мислим, ту грехоте 63

Врлога Нишађанина,

Што беседа моја није

Махниту њему пријатна.“

Твоју помоћ, коњушниче,

Молим, учини, што кажем, 70.

Душа моја није бистра,

Могло би је и нестати.“

Ти Налове дај упрегни

Коње брзе као мисо,/

Узми деце ово двоје 75

И у Кундин одвези их,

Па код мога пошто рода

Предаш децу, кола, коње,

По вољи ил онда тамо

Остан' ил иди другамо." 80 Беседу Дамајантину

Сву Варшнеј, Налов коњушник,

Понајпре саветницима

Наловим рече потпуно,

На састанку с њим кад они

Све расуде, допусте му,

Те он оде на колима

У Видарпску земљу с децом;

Тамо коње и прекрасна

Остави кола коњушник, 90

Индрасену девојчицу

И дечака Индрасена ;

Опрости се с краљем Бхимом

И онда јадан запути

Жалећ Нала владаоца 95

Варшнеј у град у Ајодхју.

Тамо краљу Ртупарну

Жалостан веома дође