Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ 925

И у службу том владару | Он се најми коњушником, 100

ДЕВЕТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Кад је Варшнеј отишао,

Пунјаслок се коцко даље,

А Пушкар му краљевину

И све друго благо узе.

Узев Налу краљевину 5 Смејући се Пушкар рече: | „Нека игра даље траје!

Што сад стављаш7 само ти је

| Још остала Дамајанта,

| Све сам друго ја добио; 10 | Нудер сада о њу игра,

"Воља л' те је, нека буде !"

Од тих реча Пушкарових

Све се срце Пунјаслоку

Кидало, и он Пушкару 15 Ни речи не одговори,

Већ Пушкара прежалостан

Нал погледа и са тела

Свега свога он наките

Веле славан тад поскида, 20 У хаљини једној само,

Пријатељма јад задајућ,

Тад изиђе краљ голема

Изгубивши своја добра;

Дамајанта за њим пође 25 У хаљини само једној.

Три је ноћи Нишађанин

С њом на пољу пробавио,

А Пушкар, краљу силени!

Прогласи затим по граду: 30 „Тко опћио буде с Налом,

Од мене ће погинути."