Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

5 - ПЕСНИКОВ ПОРТРЕТ —____ ХХХМ

иначе врло волео књигу, читање, учење, Само су његове симпатије биле на другој страни, не тамо где су Пандекта, „Моја је жеља била да он само немецка права учи“, рекли смо да је Тодор Радичевић писао Вуку (писмо од 11 септ. 1843), али реченица се наставља; „но он ми се ту пре изјасни да особиту наклоност на живописање има; при том ће, рече, немецка права и сшране језике учити“, За стране језике Бранко је показивао и вољу и дар, и имао је успеха у њима. Немачки је знао изврсно. Ваља се само сетити да је основну школу свршио немачку, а да је и у гимназији у Карловцима морао или могао учити предмете на немачком језику, Позната је анегдота како је он, још у основној школи, на часу, поправио једног свог друга рекавши деј осћтенег те апел уместо аег 5сћте!јепто јИерћ како је овај превео; поправка врло фина и зналачка за једно дете, Као даљи доказ, читалац има у овом издању и две песме на немачком које је Бранко испевао као гимназиалац; уз то, и поједина објашњења на немачком у писмима оцу. Ваља. се још сетити колико је живео у Бечу, Латински је такође морао врло лепо знати. У карловачкој гимназији тај се језик лепо учио, ако се на њему није и предавало; у пиаристичкој у Темишвару само се на њему предавало; најзад, у једном писму Даничићу из 1849 Бранко се, од шале, изражава латински, Знање грчког је слабије; у Карловцима се грчки учио у УМ и М! разреду, и курс је био за почетнике; вероватно је тако од прилике било и у Темишвару, Али када је Светозар Милетић, који је учио гимназију у Н, Саду, могао као пештански правник '(1847) да понесе на један излет, за лектиру, „само Софоклове трагедије у оригиналу", ми не морамо веровати да су карловачки ђаци у том погледу били врло постидни према својим новосадским парњацима, У осталом, Бранко је доцније, у својим антипатијама према класицизму, могао и да пренебрегне своје знање класичних језика , код њега одиста нема превода из Анакреона и мото из Јуве-