Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ОМ __увод | | (5

нала као што има нпр. код Бајрона, Што се тиче француског језика, ми немамо никаква доказа да га је он знао; само једанпут, у једном писму његову из 1844, налазимо француску фразу сопипе # јат. Али како је он још као гимназиалац имао у својој "библиотеци две француске граматике; како је, даље, његов отац у својој библиотеци имао више књига на француском, међу осталима дела Лафонтенова и Молиерова и Телемака Фенелонова, и то у раним издањима која је дакле и син могао имати у рукама још кад је био ђак, — то бисмо могли претпоставити да Бранку француски језик није био сасвим туђ. Јер, најзад, неко је вероватно читао те књиге; ако их је то читао отац, он јејамачно отво_Ррио и сину вољу за то читање. Слично бисмо могли рећи и за талијански, на којем се језику такође налазе књиге у библиотеци Бранкова оца — нпр, Бокачо, Тасо, Метастазио — и опет у старим издањима; у једном писму његову налазимо реч сат, Наравно, мање бисмо могли рећи за енглески; на том језику нема ни једне књиге у библиотеци његова оца. Знање енглеског, уз то, било је у Бранково време врло ретко у нас: Мушипки има једно енглеско издање Хамлеша у својој библиотеци; Јоаким Вујић понекад парадира са енглеским Цитатима; Вук објашњава, у свом Речнику и другде, српску. азбуку енглеским гласовима и речима итд. |Ипак, ми скрећемо пажњу — не изводећи никакав позитиван закључак — да је Бранко јако волео енглеску поезију, и да му је енглески могао бити лак за учење, како је он добро знао немачки и латински. Од словенских језика Бранко је знао чешки, с којега је препевао песму Где сшанак мој; научио га је вероватно доцније у Бечу. Словачки је научио на Штуровој критици 1852; он сам то каже. Да ли је знао руски и пољски7 У то словенско доба ти су се језици знали. Вук, Даничић, цео тај круг у ком је Бранко био у Бечу бавио се њима. Ђачки кругови по Пешти и Будиму такође, У Славјанци из 1847 има један мото. из Пушкина; „сад се бавим са Миц-