Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

(П) ПЕСНИКОВ ПОРТРЕТ ХХХМ

кијевићевим појетичним делима", пише Светозар Милетић 1848; вредни Јован Ђорђевић, у то исто доба, учио је пољски, и „неке партије из 'Ледова“ тада славног песника пољског „знао и на изуст'; икњижевно непознати омладинци тога доба. - Мија Влашкалић - то су исто чинили. Словенске језике, у осталом, у колико их је учио, Бранко је могао учити у Бечу, под утицајем Вукова, крута,

Што је Бранко, кад је полазио за Беч, волео да учи _туђејезике, то, наравно, није због филологије него због књижевности. И ако је ревносно учио језик и бележио речи српске, он се према филологији односио као према науци која му је туђа, Предлажући један пут Даничаћу како треба писати реч тр'оце, он као да каже како не жели да се меша у његову струку него му чини предлог само као лајик.

ли је књижевност и поезију читао страсно.

Он је мора бити врло много немачких песника прочитао, Наша је критика приметила утицај више немачких песника на Бранкову поезију/ За Ђачки расшанак нађене су паралеле са Шилеровом Шешњом и Звоном; за почетна места Пуша, са Хајнео-

вим Песмама о сшварању; за Ушопљеницу са епи_ зодом о Грети из Гетеова Фаусша; за Туђина, са Расшанком Уландовим; за песму Никад није вишо швоје шело, опет са Уландом (две песме) и почетак њен нађен је у једном стиху Очаране руже малог романтичара Ернеста Шулцеа; за Тугу и опомену, опет с тим Шулцеом (исто дело); за Вралолије, са Хајнеом (Дона Клара); итд. Нека констатацијеи нису све тачне, јасно је да је Бранко све те песнике, и друге сличне, морао читати и неке од њих добро

познавати. С некима се ваљада упознао врло рано, -

у темишварско доба своје, У библиотеци његова оца, има више немачких песника у издањима ранијим од 1843, која је дакле Бранко могао читати још у домовини. То су; Шилер, Гете, Клопшток (Клопштока помиње Бранко у Безименој песми, с подсмехомј, Клајст, и сви са целокупим делима, у пуно свезака, често џепног формата, Уз то има и једна велика: