Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

(0) ПЕСНИКОВ ПОРТРЕТ ХХХУП

те

жељан читања, и нарочито кад нема друге забаве, као што је био Бранко у Гемишвару, могао је поваздан читати те књиге, прелиставати, разгледати. Војислав Илић је писцу ових редова причао да је пуно светских великих писаца, међу њима и Дантеа, читао још као гимназиалац, на руском, кад их је нашао у библиотеци свога оца, И пуно је гимназиалаца ранијег доба било у сличном случају. Бранков случај могао је бити исти као и ови, Доцније, кад је дошао у Беч, на извор књига и књижевности, Бранко је само могао продужити ту лектиру.

У Бечу, уз то, читао је нешто и словенских песника вероватно. Да је пратио тадашњу чешку књижевност — дакле и поезију, која је тада имала свога Јунгмана, Челаковског и друге — може се извести из онога што пише оцу 1844: „њихове (тј. чешке) књиге новије чистије су од германизама него гдекоје наше, баш тако рећи оне су сасвим чисте,“ Из онота што у полемици са Штуром помиње Мицкијевића и Пушкинова Кавкаског роба и "Полшаву не вида се јасно је ли те песнике читао; можда о њима говори сахо по Штуру који их је у својој критици споменуо,

Српска лектира Бранкова — која такође спада у књижсрно образовање његово о којем говоримо — обухватала је свакако све што је важније и занимљивије у нашој књижевности, Бранхо је читао и старе писце наше, и оне новога правца. У библио-

_теци очевој он је могао наћи доста старих писаца. ·

Ту су Доситијев ЈМезимац, Соларићеви Римљани; Видаковићева Касија, Силоан, Благородни ошрок и Девица из Маријенбурза (на њу се Бранко био и лично претплатио, како смо видели); романи Милоша Лазаревића и песме Јована Пачића; стари Лешописи, Српске Шчеле, Стејићеве Забаве, можда. Српски Народни Лисш = Скорошеча (додати и Бачку вилу, коју је такође Бранко лично претплатио), и друге књиге, и све је то Бранко могао читати још као ђак гимназије, Нешто од нових писаца — Вук, Лука

Милованов —“" могао је такође наћи у очевој би-