Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

__ХЕП УБ ОД “ (0) _ шале, каже да је од ствари овога, које је имао да му пошље, за себе задржао њену слику, У извесним тренуцима он је могао, ако хоћете, помишљати на

њу као своју прилику — родитељи би сигурно били

вољни — али озбиљно није, по свој прилици; ни његове прилике нису биле зато. У његово доба, Мина “је била верена за једнога грбавог Руса, и по оном како Бранко то јавља Даничићу не види се да би он ту био заинтересован.

Код Вука, Бранко је нашао и пуно друштва. Многи угледни људи свраћали су у Вуков дом у то време — и Бранко се са њима вероватно познао и "виђао. Ко ту све није био! Копитар, Ранке, Срезњевски, прота Рајевски, кнез Михаило, Блазнавац, Милица Српкиња и други, и други; са ово троје последњих знамо да се Бранко познавао. Причали су ми а по казивању „Ристе Михаиловића, да Бранку није био мио један Јеврејин који је Вуку долазио; можда је то био познати књижевник Лудвик Август Франкл. Још је један, знатан, припадао Вукову кругу кад је у Беч долазио; то је - Његош, Можда се Бранко с њим познао још 1844, кад је овај на краће време долазио у Беч и баш тада стварао Мисао и Лучу. Или је познанство дошло тек поводом дужег бав_ љења у зиму с 1846 на 1847, кад је Његош у Бечу штампао Горски Вијенац. Бранко. му је, неколико месеци доцније, послао своје Песме, и пропратио их једним писмом у стиху, Вук му је у исто доба писао

на Цетиње да би га Бранко желео походити тамо,.

У години 1851 Бранко је био крај. болесничке постеље Његошеве у Бечу, и сам болестан тада, како сведочи Љ, П. Ненадовић, Али Његош је био редак "гост у Бечу, а главно друштво које је Бранко виђао у Бечу, то је најпре сам Вук = после, Даничић нарочити пријатељ с Бранком, и побратим његов, млађи за годину дана, и млађи као Бечлија, али старији у књижевности почевши писати већ од 1845; Миклошић, старији од Бранка и с којим се овај раније познао; — затим, ваљда други млађи (Борђе Натошевић, Јулије Радишић и др.).