Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

5 ПЕСНИКОВ ПОРТРЕТ ХЕМ

"које се не могу тачно изразити без доброг познаувања језика. Бранко га, међутим, није добро позна-_ "вао, тада. Није га нико познавао, Бранко још мање, епошто је учио по немачким и латинским школама нвише но по српским. У својим писмима из 1844, он гама: „чисајући“, „опомињајући“, „променути“, нај „торији“, „на груди њеној". И правопис је рђав: „кои“, -„бијо“, норед скоро редовног састављања глагога са «не“ ( неписајући"). Вук је ту имао много да иссправља. Неко је случајно и узгредно приметио (један -анониман приказ у Срђу 1906 стр, 594) да је „Вук Жарашић прву књигу пјесама Бранка Радичевића, жррије него што је ушла у штампу, прегледао и до. "тјерао према духу и својству српскога језика“. Ја не знам је ли то тачно у колико се тиче саме књиге, „али да је Вук уопште врло много учинио да код есвота младога ученика поправи језик, то је несум-_ сњиво. Од свог првог знања језика које је стекао у „домовини, па преко оних особености које је правио

-мислећи да иде за Вуком — у својем првом писму „из 1844, он пише: „каће' место „кад ће“, „з друтим“ место „с другим“, „ица“ место „хитца“

Бранко је огромно напредовао у језику. Ту у Вукосвој средини, Бранко је колосално научио језик, кад «се онако с њим титра и влада њим у првој збирци жесама.

Бранко се загрејао и за остале Вукове. идеје, «Он је потпуно усвојио вјерују свога учитеља. Он је тригрлио и целу обимну парницу коју је овај водио «са свима и на све стране. Он се потпуно солидафрисао с њим у свему. [Цео свет зна и сви говоре ка је Бранко био Вуков ђак, последник, апостол, али ле важно приметити у ком је моменту он то постао. „Јер је Вук, у свом дугогодишњем животу, имао тразне мене, и у свакој мени имао своје последнике. АОставите првога Вука, почетника, који је био сав гсрећан кад је уз Копитара први пут постао књисзкевник; оставите га и после кад је ушао у своје “ошттре полемике и постао агресиван, итд, — све су сте рани периоди Вукове активности који падају у