Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ПИ о лљ (1

тачнији кад још при првом познанству признаје Вуку: „ваш тачни суд и песничко осећање нису најмање заслуге ваше." Вук је- одиста имао тачан, здрав суду

оцени књижевних дела; и способности да осећа лепоте народне песме, и. донекле и уметничке. Он је писао.

__мало право књижевних критика а у својим приватним. _ писмима слабо. давао књижевне оцене о нашим пес-

ницима, али што-је год рекао било је тачно; Колико“ је имао укуса у оцени народне поезије јасно је но томе што је његова збирка несравњиво најбоља међу

свима. Само, Вук очевидно није имао укуса у викцем. стилу, није био књижевни критичар од заната, није-

имао то васпитање. (Он је, истина, посетио Гетеа, и.

" једанпут ручао са Жуковским, али јамачно није с:

њима улазио у „више“ разговоре о. књижевности. Остали из његова круга били су то јомг мање. Да= ничић и Миклошић — и ако је овај некада грешио. у поезији и грешио се о њу — (кажу да је то и. случај првога) били су суви филолози,

Али ма како да Вуков круг није био савртену књижевном и уметничком погледу, Бранко није могао тражити преко хлеба погаче. Вуков. круг бис је несумњиво најбољи књижевни круг српски,и Бранко се у њему с разлогом осећао. врло срећан. Колико. ли је ту било књижевних разговора! Све појаве књижевне ту су претресане, свака свеска часописа, сваке књижевни скандал. Из тога претреса и разговора. излазила је јасно цела наука Вукова, и'Бранко је ту имао шта да чује. Ту је он научио енциклопедију Српства, и стекао васпитање за српског књижевника. Тај курс му је био бољи и срећнији. него. онај на. правном факултету.

Узмите само колико. је Бранко научио језик у

том кругу, Језик није мала ствар; он је оруђе пес-

нику, оно што су кичица или боје сликару, Многа. добра књижевна дела пропадну ако им је: језик рђавг. и обратно, Ко ће да чита Мушицкога у оном језику, све нека су песме и добре“ Ко се при читању Игњатовића не љути на његов куварички језикт Има стотине нианса у књижевности и песничким. идејама.