Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози
ја ПЕСНИКОВ ПОРТРЕТ 1.
научна идеја, она вас обузме свега, као и свака друга | страст. Прва мисао кад се у јутру пробудите, та је;.
последња мисао пред легање иста је. И она се шири,
грана, развија; сваког дана је све боља, пунија, јас-
нија, и у вама је једно расположење, инспирацаја, огањ; све букти, Што год читате, ви нађете да је у вези с тим; сасвим индиферентне ствари улазе оу
ту сферу. Мисао вас оклопи, апсорбује, као заљуб- | љена човека. За њу ћете учинити оно што иначе
не бисте; за њу ћете, ако вам треба што у вези с оним што радите, — књиге, савет, пријатељ, — ићи | на крај света да их нађете, Само тај интерес имате,. друго све- пада; Писма леже дуго на вашем столу
неодговорена, не примате посете и не чините их,
одбајате све позиве, и сто малих сопиалних обавеза.
пате при томе, Потребе своје не подмирујете; ако: вам што треба да купите, ви одгађате куповину;
своје рођене интересе занемарујете, И то све иде док мисао у вама траје. Као да стојате на степени-
цама које се крећу; докле год оне не стану, ви нисте
своји, (Старији човек, с јачом вољом, са ширим ис-
куством, уме и да се савлада при томе; млад човек.
и ђак не, Нек је и пред испитима, он ће их одло-
жити, и по чудној иронији, што је препрека јача,и
страст је јача; забрањено воће најслађе је воће, давно се рекло.
То је Бранков случај у првим бечким годинама. ако је при томе Бранково школовање патило, разумљиво је, Случај је још тежи, јер је наш песник имао култ према поезији, ценио песнички позив више света, и веровао у свој дар. „И најдраже:; оне песме моје", каже он у Песми брашу Сшевану. „Па и моја: песма ова, и њу мени ти дарова,“ говори у Молишви Богу, ценећи је као највећи дар који му је Бог даровао, „О песме моје, јадна сирочади,“ познат је уздах његов, као и усклик: „Ал што певах 'неће пропанути, након мене хоће останути."
У Бечу је, дакле, Бранко сав легао на писање песама. Почео је с темама којима се већ раније бавио;
· прва бечка песма Опроштшај (доцније Ђачки расша-