Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ну ______увољм = (0)

штампају у листовима; Бранко је одмах издао збирку. Јован Илић прича: „Бранко ми је давао неке своје песмице да их пошљем Тодору Павловићу (у новинеј.. но он их не хтеде штампати“. То је могло бити 1846, а можда и 1847, непосредно пред издавање збирке, да би се први примери нове поезије „објавили малко раније у новинама. Како је покушај пропао, остало је да прва публикација дође тек с КЊИГОМ, 5: а Књига је дуго и пажљиво спремана, „Кад будем моју књигу тискао" реч је Бранкова још из маја 1844, али по свој прилици она је само онако казана, више на памет, У то је дошла промена манира о _ којој смо говорили (1846); Бранко је могао тек после ње озбиљније мислити на књигу. У то се догодише три ствари да га пожуре. 1) Бранков отац штампао је свој превод Виљема Тела у Бечу 1847, и штампање је ишло кроз Бранкове руке свакако) тако је Бранко свикао на послове штампарије, и издавање књига, 2) Горски Вијенац изиђе марта 1847. Појава овог дела требала је да збуни Бранка, али је он у њему видео само једног савезника за општу ствар, према томе сматрао да баш треба и он да се појави „са својом књигом. 3) Крајем јуна 1847, изађе Славјанка, збирка песама најмлађих песинка, све университетских ђака као што је и Бранко — Павле Поповић-Шапчанин, Светозар Милетић, Јован Борђевић, и други — и она је већ била од новог, народног правца, антиципирала оно што ће Бранко унети и претицала га по времену; Бранку је дакле био дванаести час да и он изда своју књигу. Тако је Бранко коначно одлучио да штампа своје Песме. Позив на претплату потписан је 15 јуна 1847, и објављен у _ Српским народним новинама Тодора Павловића (бр. 56) а и засебно. Сем ЛГуша, рукопис је био цео готов 27 јула а дотле је и цензуру био прешао (без

". Да је Банко водио коректуру ове књиге, не бих веровао: она је препуна штампарских погрешака, док их властите Бранкове к:иге скоро никако немају.