Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

436 | _- БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

24./12. после ручка. · – а Ш Ево лазе годинице, Роне му младости росе,

Парају му глатко лице, Беле њему вране косе.

Ал опета је весело. Чарно њему вевек око, Опет носи ведро чело

Као младић он високо.

Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости Опомиње се милина, '

- - Што имаде у младости.

Ал једанпут данак свану

А он сина нађе ладна:

„Па зар и ту горку раву 2 Мога јада смрти гладна !“

Грдни јад је њега стиско,

Замути се њему око,

Главу носи одсад ниско — __Рањен отац предубоко:

Ране ове бољетицу

Није јадан преболео, т- У ледену је гробницу и Са собоме он понео.

Н3. Гладан леба, жедан воде нашао сам у нашим народним (женским) песмама. Смрши гладна је овде Мосану, (ил боље рећи) Ехсјатану, Ево нешто из Туга и опомена. Јунак ове песме (или несретни љубавник) изишао је у пролеће напоље и гледа његову красоту. Све то је лепо, но је лепше било, ; Кад моје око није сузе лило. Ј ;

у