Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

пи с мо а 450

т. ј. кад му је драга живила. Те речи долазе у дру- –А гој штанци. (Он се опомиње, како је у пролеће први __ · цвет, пошто га је смотрио, њој однео, (наравно пољски. јер тај прво цвета (н, п. љубичица) и то у њен врт,

Да драгог чека, то сам ја већ знао, У врту тамо код липова. строма, Јутрени поздрав куд јој увек носи, И пољуб од ње за уздарје проси.

= 715

О драга душо, узми цветак њежни,

(Он њежан јесте као што си ти.

На врелу, ди се диже предел брежни, = Ди први пуг смо видели се ми, Е Из образа твоји румено-снежни · Ди први пут ја сладе неба пи, Ди први пут ја ока види бај,

Ту изнико је, мила моја, знај,

Он јој рекне с Богом, и оде на посао, Кад дође с5 | посла драгој, види свој цвет на груди њеној увенут. Она вели:

Од амо да ти скинем труда- зној, На моје срце оди, оди амо, Што здраво купа и то за те сало,“

МЕ

„Код мене. кад си мило злато моје · Големи онда вас имадем свет,

Далеко кад је од мене лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Ветрића залуд шапће лаки лет.

У залуд цвета онда цвеће разно Кад све је ондг, све је мени празно,

Драга се извињава, што цвет није метула у воду, него је тако _увенуо, Она вели, да га је место њега грлила и љубила,