Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

по и см А 5 453

књигу учи) и потроши с њоме силне паре, На по-'

слетку нађе је — с једним другим, Ето ти сврпетка прве песме:

96.

„Шта је отог“ он запита. "Али чедо ни бригеша,

Већ устаде, нањ поита, Још прозбори срдна сеша: „Господине молим ко сте Ја не примам такве госте.“

97.

· Што би даље није ствари, Зато песма о свем ћути, Она њега баш превари, Да и мене самог љути, Ал такови тешки чуда Има брате светом свуда.

98.

Заман грми, заман сева, Заман с неба вишњи кара, Човек, жена, момак, дева Једно друго опет вара Брже злато брже амо Боља света да деламо.

Та ће песма бити двапут већа (и више) него _

цела моја штампана књига,

Шта велиш Ђуро! да пишемо; цђров, кђрв, гђроце, ефс. Ја мислим да ми имамо шест гласника: за; е, и, о, у, Ђ, Ево ти нешто о језику нашем;

И Личани и Оточани говоре: Он је иша', он је има, он је копа. Е

Од Оточанина сам једног чуо: Није мршав већ се уљунио, | |

Драла код њи значи (као) кланац уз брдо, Удолина (као долина),

ет