Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

454 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

- Од Бошњака сам чуо: Рекви место некакви. Тако исто од једног Бошњака: Мушка на ликове. Ја га запита шта је то, а он (збуњен) вељаше, да они то од шале Турцима говоре место шешана.

- _ Чуо сам у Реснику (селу под Авалом, родноме месту Јове Илића де сам три дана пробавиој): не дреми место не дремај, и место видети ведеши (отуд. у Срему: Иди ми с ведла).

__- _ Чуо сам још које шта, као: Да нема вешра

пауци би небо замрежили (од Илићевог деде старца

"од 115 година — у Реснику). Да су шо чули би не иљаде Саву премостили (од једнога са Дрине) ит, д. но то други пут, =

Питаш ме кад мислим у Беч. Одма би Ђуро, али се не да, нема пара. И овде у Земуну кубурим и невољишем. Кад се сетим како сам тамо живео, па како овде, учини ми се Беч као рај. Пре се ту у гостионици поведе реч о Вуку, а некиће Маркић (Бурчија из Новога Сада) рећи, да се Вук са Римском ргорабапдотп свезао и тако еванђеље издао,

На то ја устанем и речем му да он преда мном најнепоштенији човек остаје ако ми то не докаже.

Тако ови дана у кавани почнем бој за ј, љ, њ са Радисавом и неким другим магарцима, па укресавши им подобро свршим овако: За слепце сунце и није. „.......“.. Еј мој Ђуро тебе да ми је и Вука и (знаш какви сам) још какво чедо бело, па за цео други свет не би марио... 2... .... 4...

Ето ти ја и пре и сада своје јаде каза, мислим да ћеш ми у првом писму и о својим причати,

Ја ћу у Земуну бити још десет дана, куда ћу после не знам. То ћу ти у првом писму јавити,

Поздрави ми лепо и прелепо Вука и његову госпу, кажи Минки да је Бог живи и здраву и веселу тако исто и брата јој. =

Сад збогом Даничићу, збогом Ђуро збогом брате мој! _ +

У Земуну, 6/2 849. Твој

БРАНКО.