Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ.

—_М

Куница (трава којом деца кђрвиз носа пуштају). Крештши кокош (од једног Земунца). — Кунина (оно у риту пђрно дугуљасто, кад га рашчупаш лети као перје). — Козош. — Кочопериши се. Лапашљив (да није како отуд и алапача). —

· Леће. — Лећаив. — Ни лечка. —

Непресвлачи ту јастука биће пуна соба машке (као Баштпдет, тако у Вуковару, а мој отац вели, да се тако зове оно као перје од кунине; ма вели да се то зове и машина, а машина је колико ја знам = маовина). Морзавац (на мљрзавцу кућа остаје). — Ал ћу га масашиши = дерати ес, – и: Нашуцатши. Наоштритши се, — Нејацак. — Нажња (Ове ће године бити слаба нажња т, ). мало ране, Тако мој отац). — Нагмецаши. Ожариши се == ожећи. — Окружиши. — Јуче несам имао ни најмање омаје од грознице (као Ееђетапта ). — Окламаши кога == преварити. (Славко). — Окишило се, — Оголузнуши козаСеди пашо на лопату (у приповеци — казала баба детету, — ал иу говору). — Подешиши се (има о том једна приповечица). — Поганчина Еоћјац!. — Полеђушке, — Плаза јој се аљина по земљи, — Повијариши кога. — Посамце = башка. — Приречка, прекоречица == пословица. — Палицаши. — Плашиша. — Пупушка. Парасши се тога (Мабуаг. 576. Славко). — Перљак (дрво чим се праве рупе кад се расађује, Зтескћоја, Славко). — Посшупаоницу месити (колач кад дете пође ногом). — Кад ти није подобно да будемо заједно а ти иди, ево ти е(с, (од Аксентија Јездића сељака из Дињаша (4 сата од Темишвара)). — Промаја 2451. — ЛПоизпреокрешаши. Држи се руде; иди рудом == друма, друмом ет. =— Рашчварио се на сунцу“. Струјш(ти) котао (кад ври). — Сељакаши сеСвађебија = који је свуда, тумарало. Од једне

Пожешкиње, — Свешлац Јоћапт оу штсћел, (У