Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

а

ка

Ро

ЧЏ. _ Београду). — Слом (уватићеш слома (женској

у ђаволији)). — Сшокућа (за женску која је ретко код своје куће већ тумара по туђим). — Сшолиза се (Џеће! ћегађ), — Сабирача Ат! Зтидеј. Секеш. — Сшаркеља. — Сшуди (време, зуб). Смандгрљаши, Труцкавица (труцкање на коли). — Твзрдоваши бетт6 зет, — Тулеј == кукурузовина, Од једног _ Бечејпа. — Труљак ==туљак. — Тоснуши н, п, кола. — Торокаши, - Усшалац (који рани). — Удило Апвејгшће, Ужсавољило му се, Мој отац вели да је слушао; Ужатољила се деца == узнемирила се ес, Фићфирић. Цокуле. — Циповка (22), — Цицуга (егеде), Ћорешаши. Филологова мати Ђрђаво види као што је обично у стари људи, Једно послеподне баш она седи и шије ал ето ти у собу једне цуре: Помоз Бог мамице, што радите2 „Ето синко ћоретам“, — НЗ. Синко! и мушком и женском, -

· Чисшоманка, — Чечиши. — Чијаши перје

(чешљати). Џиптуље = црепови (ал не они на кући),

Ш, Шушкаши (по кући), — Што-што — == које

= које — (н. п, било их је што људи што. жена 500). — Шопиши кога, — Шћућуриши се, Шворћа (од прилике што и фићфирић),

Ђ, Ђрњала, (Ђрпа) == гомила. У Вуковару,

Ј. Јесши се (86., — Јалодице (крајеви (пљрстију) којима се пипај. -

Аррепаах, |

1, Буражси == браћа од једне матере, У Земуну, Од једног Сђрбијанца. Јова Илић вели да се каже буразери, и да је то само од спђрдње. Сад2 2, Имам забележено; Заишица, ма не знам шта је. 3, Лук на изводе садиши. Од Славка. Коварно дете, Кичељив. Од Славка. Сиљ, И то од (Славка, тако се чини ми се зове кад се балван уздуж располови једна пола од њега, Тако ми се исто