Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ОБДОРАОРВ ОБРИ ШИШИЋ У У –- 487

Дакле господин ШЊур не зна друге разлике% Е добро, По ономе што вели да је песма од — речима,:) била би песма исто што и образ, само што је представљен речима, а образ исто што и песма, али представљена не речима (овде не велимо; бојама, што их ни г, ПШћтур не спомиње, а баши није требе), Дакле тако Па да узмемо један образ, на коме нема ништа друго него једно лепо, младо, црномањасто, весело женско лице, Што су песми речи ту су (мислимо да ће г, Штур допустити) образу боје, Хоће ли г, Штур боје с онога образа редом речима купити, па се трудити њима лице оно начинити2 Надамо се да неће. Хоће ли казивати како усне стоје, како очи, и тд, Надамо се ни то,:) А да што ћег Ми мислимо ништа друго него ће само рећи: Лепо, младо, прномањесто, весело женско лице, Јер идеја коју он речима има да искаже, и која је у оном образу, није ништа друго до: лепо, младо, прномањасто, весело женско лице, Па сад је ли то; лепо, младо, црномањасшо, весело женско лице песма. Не верујемо, а мислимо ни г, Штур, Дакле, што је образ није песма, итако би му се могло доказати да што је песма није образ, А што г, Штур вели да је песма слика и т,д. речима, заиста се чудимо. Да нам то каже какав сељак, или какав други прост човек, ми би му опростили, ал кад то чујемо од човека који образ и песму као уметно дело узима, морамо се од чуда скаменити. Дакле, он заиста друге разлике не зна. Зар он не зна праве разлике између песме и образа: А која је та права разлика7 Пазите г, Штура; образ нам представља један само момент онога што хоће (и што у његову сферу иде);

основу, што нарочито важи, пре свега, за драмску песму, која је од свих врста песама .најпотпунија, најизразитија, па баш зато и најтежа.

5 Односи се на Штурову мисао наведену под 1).

5) 00 што су песми речи па довдг, у рукопису је прецртано. И ако смо, по постављеном принципу, изостављали шаква места, ово смо оставили, јер је у веви са осталим контшекстом.