Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ОДГОВОР ШТУРУ | 489 _

на што не наводи; дакле кад Србин побратимство погази, кад отаџбину изда, па још Турчину, то је Т. Штуру ништа7 Па чим г,. Штур доказује да га она љубав ни.на шта не наводи: Тим што вели; јер се бије као и други Срб с Турцима. Та неће бити брате! Јест, вели Штур, јер кад оно дође бој «с Турцима иду и Гојко и Рада у бој итд. !. Није истина да Гојко и Раде иду у бој, [него] Гојко и Стојан, 2. Није истина да се Раде игде с Турцима бије, јер њега још пре него Турци на Крајину ударише између Срба неста. 3, Није истина да од слуге Радовога Гојко дозна да му је Раде девојку уграбио) 4, Није истина да Гојко, чувши тај глас и дигавши се Турцима у потеру стигао их заједно с Радом и Шветом, Прво, није потера бој у коме Гојко Рада уби и Цвету поврати, већ се неко време доцније догодио, и сасвим је други бој; друго, није у том боју Турке и са њима Рада и Цвету стигао, него их је, обишавши тајом странпутицама град турски, у гори дочекао. 5; Г. Штур вели: Гојко задобије своју драгу, не тако његов верни Стојан красну Туркињу и тде) Заш овде не каже г. Шћтур узрок зашто Стојан гледа да отме Хајку од Тала2 Јер овако се из Штурових речи, особито из речи задобиши ништа. друго извадити не може него да се Стојан у Хајку заљубио, па је зато хтео да освоји. Да то није могло бити свак ће се лако уверити који у песму само мало завири, И овде, 6,, питам ја г, Штура зашто прећута да је Стојан ожењен човек, заш прећута његов растанак с љубом и ону другу сцену за растанком.) Па кад од тога свега не хтеде ни речице, заш бар имена Стојанова не спомену гдегод напред у песми, већ га одједанпут на крају песме спусти (као с тавана), да се свак мора зачудити од куд га ђаво до-

1) У песми гласник, од кога Гојко дозна јесте Мирко, Рајков слуга. — Уопште сви ови наводи Бранкови су шачни.

9 Кад Штура: Гојко задоби своју драгану, међутим не тако његов верни друг Стојан...

5) Мисли на сцену на стр. 32 (у овом издању 132).