Песме и драме / Милутин Бојић
КРАЉЕВА ЈЕСЕН 109
Гијом Адам Гребостреку Тим бунама вечним кад ће краја бити»
Бар данас кад земља на врхунцу стоји...
Гребострек Неред нам у крви, Никад нисмо сити.
ијом Па зар нема неког ког се земља боји» Гребострек Сабор... али... Гијом
Лепо. Ти баш странку створи. Виђен си и чувен...
Гребострек У Ја знам једно само:
Да сам с четом својом први где се бори, Куда краљ ми рекне, ја ћу бити тамо.
Никодим
Са његовог лица не може се много прочитати. „Све што чини ради с рачуном. Уска погледа. Четрдесет и две године. Он објаш-
њава јелној од дама и скупу младих људи и жена: Шесети манастир нашег светлог краља. Лама
Зар толиког
Никодим Равно. Красно дело биће.
Дама У Бањској се дижег
Никодим Сред наших земаља А лепотом својом све пређашње скриће. Сив и црвен мрамор и серпентин плави. Ту ће мира наћи краљ к'о светац прави.