Песме и драме / Милутин Бојић
110 М. БОЈИЋ
Гијом пришао Дијаку и францишканцима. И побожни краљ је једне ноћи лепо Монахињу, сестру братовљеве жене,
ПИ Францишканац Зар калуђерицуг Гијом (С пакосним осмехом Залудо је слепо.
1 Францишканац прене у смех
К'/о да је слушао оце нам црквене! „Димштрије
Син Андроника П, један од многих кнежева, које не чека круна,
а чија је амбиција жељна власти Гневан што му не остаје ни-
шта друго, због ситне душе, но обичан живот; он је циник. Иначе
је леп и гиздав. Уображен, а у тренуцима је песник. Он прелази преко позорнице са Констанцом Морозини.
Констанца Морозини
Жена Владислава, сина Драгутинова. Има тридесет и седам година, плаве, готово кестењасте косе, лица округла, пуначка, малих уста; мрких и смеђих обрва; правилна носа. Око косе бисерни низ, који пада чак до ушију. Бисер и око врата. Хаљина на струк загасито љубичаста, од плиша, и опточена златом. Рукави цели, на доруквицама бисер. На прстима прстење.
„Димитрије
(О, ви што гледате сунце, кад се гасне, Не -појмите децу коју зора доји.
_ Констанца Тај Бизант ми личи на куле из басне.
Никодим И даље објашњава Његово се име међу прве броји. Новац му је бољи од млетачког кова, Манастире наше даровима плави, У Хиландару се диже кула нова, Болницу за бедне у Продрому прави.