Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 177

Синиша

(Ох, докле то имег Не мучи ме. Не знам ни ко је ни шта је. (О, жена се увек заводи ма чиме.

Томанда С њом си биог Синиша

Ту већ моја памет стаје. Па кад хоћеш да ти све речем, ти слушај,

Томанда Ног Синиша Двобојем једним... Томанда Шта Синиша

Мој лов је спречен. Убица сам.

Томанда

Уби..2 Синиша Зато ме се гнушај. Томанда Дво...

Синиша (Од те болести још нисам излечен. Урош извири у друштву једног калуђера. Сакрије се за жбун, да их Синиша и Томанда не виде. Синшиа Мада нисам стражар, ја над двором бдијем. Томанда Зарг

УУрошева женидба 12