Песме и драме / Милутин Бојић

176 М, БОЈИЋ

Томанда стукне уплашено. Буни је ова бујица речи што пада на њу као златна киша. Као да пита: Лажеш ме2.. Синиша

Ипак сам лудо срећан.

Томанда као плашећи се пита Зашто

Синиша ЈЂубавно пијанство сву ми тугу крије. Волети срећа је, ма волети ташто: Ако вино лаж је, лаж пијанство није. Јер у мени љубав биће увек жива. Грејаће ме она к'о пепео среће. Ја ти праштам. Можда ни ти ниси крива. То се вечни закон у рад људи плеће, Јер он неће срећу. Па нек тако буде. Ја сам мали да му вољан на пут станем. Шта ја могуг Мравак ове трошне груде. Зар да својом судбом Закон Вечни ганем2

Томанда Ти говориш као да ме волиш, али...

Синиша Немој да се правдаш. Сажаљења нећу. Свршено је. Тешко том ког неко жали. Мртвоме убица зар да пали свећу Као да те волим Та поруга наштог ___Томанда Па ако ме волиш“,..

Синиша Чему сва та шалаг Кад свако правдање моје биће таштог Томанда

Па ти знаш да сам ти све што могу дала, МИ зашто с Хрисантом>