Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 175

Мир, мир савршени сав мозак осваја. Само срце срцу куцњем љубав рече.

Томанда Сва је утонула у његове речи. Гледа како сунце умире. Чини јој се, да је и она сама несрећна, јер је све око ње пусто и мрачно. И не волиш никог зарг

Синиша нагло, као да се тргао из сањарија. Тобож плаши га то питање а у ствари цело расположење је удесио због тога питања. Ни речи о том. Јер лаж тад ћу рећи од свих лажи већу...

Томанда Лажг

Синиша -

Да тебе волим, за твојом лепотом Да чезнем тражећи у твом недру срећу; Да ме залуђују твог говора чари, Рећићу, да сваки твој покрет ме плени, И да твоја жеља мноме господари И да лепшег стаса не видех на жени, Рећићу...

Томанда сва клоне поведена његовим страсним речима. Ох реци, све реци! (Тргне се) Шта зборимг Ватра јој удара у лице.

Синшиа

све страсније Томанда, подло лагао сам пређе. Јест. Волим те, волим. Сав дршћем и горим. Волим твоје усне и косе и веђе, И твој дах и осмех, врх стопале мале, И вео што крије дражи твога бедра, И очи што снопом врелих стрела пале, И мирис што млада голица ти недра. Твој сам...