Песме и драме / Милутин Бојић

184 М. БОЈИЋ

1 паж Чак и бибера на столу је било. Најзад се на рибу цела гозба свела Охридске, преспанске, с Мораче и Плава..

И паж 0!

1 паж

Мирисни мошус с амбром догорева. Малвасија медна вече зачињава.

По паж О!

Г паж И бруји химна и с десна и с лева.

И паж О! Читаве бајке!

1 паж Блистају панцири. И шлемови звоне... Тамјан се прелива, И на мачевима блескају сафири... а (Хвата га сан) А априлско сунце златно одсјаива.

=Обојицу их је ухватио дремеж. Они већ спавају. За то време =су Урош и први калуђер разговарали шапатом. Кад ови заспу они почињу гласно.

Урош с уздахом Да. Господ је гневан.

1 калуђер

| Смак света је близу. Страховита казна на Хришћанство пашће. Већ отровни црви стуб Истока гризу. Развејана биће наша тиха гнезда. Јао Византији! А и сам цар наш ће Клонути под буром татарских најезда.

(Мења тон и прича мистичним гласом)

Зимус, једне мукле ноћи пуне иња,