Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА. 187

1 племић буди се Зар се тако, старче, сан господе штујег

Двородржица још не може да дође себи. Ни сањао нисам... Авај, кад цар дозна. Ако рекнемо му, зло по наше главе! Ако прећутимо, казна биће грозна, Кад му неки други за догађај јаве. 1 племић продужује за свој рачун неку ранију свађу

Зар скоројевићи да нам темељ граде»2.. (Он црвене чизме... Он мене да вређа!..

Двородрмсица Грозна биће казна: чупаће нам браде...

1 племић Чик нек своје славне претке к'о ја ређа.(Он црвене чизме да понесе!.. 1 калуђер Ћути! Лвородржица Урошу Шта да кажем царуг О, судбине јадне!

1 племић Жутокљунац! Нису ни опанци жути...

Уроце Шта да кажешг Реци, шта ти на ум падне..Догађај испричај и још к томе додај: „Несрећна га љубав убија...“

Двородржица Ни речи.

Урош наставља Ону коју воли за жену му подај... Она само може да му зло излечи.“