Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 189

Двородржица крајње клонуо | Зло. Оде ми глава. Сви побегну сем Уроша и двородржице.

Цар долази Прекрасан надзорник! Да дивних стражара! Видиш ли како је ноћ протекла целаг Тако ли се штити понос Господара»

„Двородржица Несрећа је једна мој рад ноћас смела. Брат твог силног царства...

Цар

Синиша» Двородржица | Он главом... У мом стану... Стид ме... Моја жена... Срамно... Несрећа... Е

Нар

Шта велиш»

Двородржица Као с неким правом,.. ИМ кад га затекох, драо се помамно.

Цар

И ти их затече»

„Двородржица Нећу да те мучим.

И да своје срце дугом причом жучим. Дуга је та повест, страшно заплетена. Доста је што целим двором подсмех тече. Сви знају, да ме је преварила жена. И она ми сама, најзад, тајну рече. Ја те молим...

Цар Заштар