Песме и драме / Милутин Бојић

190

Мо Бо Ји

Двородржсица Ја жени опростих, Јер она је злато, анђео и срећа, И молим те, срам кад овакав премостих, Не дај да срамота буде ми још већа. Цар

Пар

Двородржсица Свога страсног брата из двора уклони. Та он је и тако господар Епира.

Шта ће овде, да ми кућу у срам гони, И да прља чедност мог домаћег мира! Цар насмеје се за себе

Мој законик ту ме грешења спасава.

„Двородржица забезекнут Зарг... Цар Морам прибећи том писаном леку. Педесет и четврти члан за блуд кажњаваНос и руке да се обома одсеку.

Урош Оче!...

Цар

Дводржица Тим се не би беда спасла. (Види да је терао лисицу, па истерао курјака.) Немој, Господару. Мене бар не уби, Тим би ми срамота још већма порасла. Не сакати тело, кад већ част се губи. Она није крива, зато њу поштеди. Цар

К размишља се Добро. Онда сам је казни како умеш. Видим, да ти мало твоја мушкост вреди,

Ћути!