Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 195

Цар

. пљесне рукама. Улази паж. Нек уђе. (Паж излази и пропушта Томанду.)

Томанда поклони се Мој царе... Цар седа на столицу. (Две су столице поред њега.) Овде, поред мене, Седите... Ја желим да све дознам јасно, Мада знам вам жеље и мисли скривене. Боље пре, но после, кад би било касно.

Урош махинално Да... Цар Без завијања и лажнога стида! Будимо искрени! Прилике нас зову, Да се брзо, чисто нови темељ зида. Морамо бранити име, кућу ову.

Томанда. осећа у чему је ствар Господару... Цар Многе ја не трошим речи. Да ли се волите одговор ми дајте.

Нека страх од казне говор вам не пречи. Не с царем, но с другом говорите, знајте. Урош кад га отац пресече погледом _

Ја је волим... оче... Волим као себе... И... (збуни се.) И... све ти рекох...

Цар Томанди А тиг

Томанда Она није очекивала овакво питање и околишава зато с одговором Моћни царе, 138