Песме и драме / Милутин Бојић

200 М. БОЈИЋ

Урош плашљиво

То је предзнак буре усред брачне луке.

Цар

То је само срамно, а не предзнак коби. (Скида свој претен)

Благослов вам дајем. Ускоро венчање. (Диже Томанду)

Сада можеш ићи пошто прстен доби.

А нас чека дужност и дарско нам звање.

Томанда У очима јој се чита скоро претрпљени страх и лаж. Идем Богомајци, с осећањем новим Светој цркви главу да ставим у крило, Жељна да у реку мирисну запловим. Поклони се.

Цар

Збогом, снахо. (Томанда оде.

Урош Како све је лепо било.

Цар И сувише живот упрошћен је, да би Преплашени својој дали се судбини. Загонетке увек виде само слаби, А јак човек судбу својим робом чини. „Сад нежности доста. Законик је свршен> Седа.

Урош Да. Прегледах препис, и с Додатком хитам. Но смисао негде изгледа замршен. Даје му рукопис Законика. _

- Цар То значи: још једном сам да га прочитам,“

(Отвара рукопис, претура листове и говори полугласно, разма-– трајући га од члана 156 надаље, који је део тада додао.