Песме и драме / Милутин Бојић
200 М. БОЈИЋ
Урош плашљиво
То је предзнак буре усред брачне луке.
Цар
То је само срамно, а не предзнак коби. (Скида свој претен)
Благослов вам дајем. Ускоро венчање. (Диже Томанду)
Сада можеш ићи пошто прстен доби.
А нас чека дужност и дарско нам звање.
Томанда У очима јој се чита скоро претрпљени страх и лаж. Идем Богомајци, с осећањем новим Светој цркви главу да ставим у крило, Жељна да у реку мирисну запловим. Поклони се.
Цар
Збогом, снахо. (Томанда оде.
Урош Како све је лепо било.
Цар И сувише живот упрошћен је, да би Преплашени својој дали се судбини. Загонетке увек виде само слаби, А јак човек судбу својим робом чини. „Сад нежности доста. Законик је свршен> Седа.
Урош Да. Прегледах препис, и с Додатком хитам. Но смисао негде изгледа замршен. Даје му рукопис Законика. _
- Цар То значи: још једном сам да га прочитам,“
(Отвара рукопис, претура листове и говори полугласно, разма-– трајући га од члана 156 надаље, који је део тада додао.