Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 199

| Урош механички Нико. | Цар Бирај. Томанда. збуњена Чекај...

Цар Но!

Томанда Још се не реших.

Цар Како хоћеш да ти венчање се пева: На спалишту или...

Томанда Е Боже! Шта ти згреших»г Шада Цару пред ноге и бризне у искрен болан плач као покајница

Цар тзидећи је овакву мења тон. То су тренуци, кад нежност треба да победи, иако је лажна, јер је претња учинила своје.

Но ти ниси крива, већ охоли преци. Они су те, дете, до суза довели.

Крв матере твоје! Сад реч своју реци. Но! (Помилује је.)

Томанда кроз плач Све нека буде, како цар мој жели. Цар Благослов вам дајем! (Урош клекне поред Томанде.) Још знамење видно Учинити треба. (Сину Прстен с твоје руке. Урош Изгубих га синоћ у пићу.

Цар Престидно.